Osnovnoškolsko i srednjoškolsko neznanje!
Često kritikujemo mlađe generacije da su neobrazovane, a mnogi pripadnici svih ostalih generacija (po zanimanju voditelji, novinari, političari, doktori … ) svakodnevno pokazuju osnovnoškolsko i srednjoškolsko neznanje.
Na Internetu možemo da nađemo raznorazne jezičke nedoumice, ali sam ipak jednu stranicu sajta posvetio ovoj temi. To su najčešće greške koje svakodnevno možemo da čujemo.
gornja slika: www.qvictorias.com …
Zadnji ili poslednji?
Mislim da su ranije zadnji i poslednji imali različita značenja, ali danas imaju isto značenje, što znači da su sinonimi i da možemo ih koristimo ravnopravno. Isti je slučaj i sa puno i mnogo.
Dakle, ovu nedoumicu preskočite, ona je danas nepotrebno cepidlačenje!
Zadnji je suprotno od prednji. Sve što je “prednje” ima svoju suprotnost u “zadnjem”. I obrnuto. Tako, na primer, postoje prednja i zadnja strana zgrade, prednja i zadnji ulaz u kuću, prednja i zadnja vuča …
U svim ostalim slučajevima, kada postoji niz “nečega”, to jest niz pojmova, poslednja stavka u nizu je poslednja, nije zadnja. Pravilno je da kažemo: poslednja pobeda Novaka Đokovića, poslednja utakmica, poslednja operacija koju je uradio neki hirurg i tako dalje. Svakako je važnije da jedan hirurg zna da operiše, a ne da zna da li je operacija zadnja ili poslednja, ali je žalosno da mnogi to ne znaju.
Ne postoji, dakle, “zadnji voz za Čačak”, jer bi to značilo da postoji i prednji voz za … E, sad, postoji zadnja pošta (ZP) jer je to zvanično tako određeno, mada je, u suštini, pogrešno.
Mi bismo trebali …
U našem jeziku postoje dva glagolska načina: imperativ i potencijal. Imperativ je zapovedni način. Ono što je viša matematika u odnosu na matematiku, to je mogući, pogodbeni način, ili potencijal, za prvo i drugo lice množine glagola biti, u odnosu na ostale glagolske oblike.
jednina:
- ja bih
- ti bi
- on (ona, ono) bi
množina:
- mi bismo
- vi biste
- oni bi
Instrumental, šesti padež u srpskom jeziku
“Olovka piše srcem”, zar ne? Ne kažemo: “sa srcem”! Šesti padež se dobija na pitanja: s kim (ako se odnosi na društvo) ili čim (ako se odnosi na sredstvo).
Nepravilno je:
- dovezao sam se sa biciklom/automobilom;
- naši sportisti su se vratili sa medaljama;
- otišli su na odmor sa dva gola prednosti;
- na revaš su otišli sa nadom;
- započeli su sa treninzima;
- akcija je organizovana sa ciljem;
- akcija se organizovala sa ciljem;
- ljudi dolaze sa idejom;
- izašli su sa upozorenjem.
Biser do bisera.
Rukice i ručice
Mnogi naši poznati folk pevači i pevačice na svojim koncertima pozivaju publiku da podigne ručice u vazduh …
Male ruke su rukice, a ručice su male ručke, kao što su ručice za nameštaj, gramofonske ručice i slično. Nikako nisu rukice. Srbija je često zemlja iznenađenja: deli prva dva mesta u proizvodnji gramofonskih ručica! Proizvodi ih jedna firma u Aleksandrovcu. Interesantno.
“Osakaćeni” upravni govor
U vreme korone sam pogledao jedan prilog “online” nastave za učenike V razreda osnovne škole iz srpskog jezika, koji se odnosio na upravni govor. Prijatno sam se iznenadio, jer je rečeno da se, na početku upravnog govora, navode: dve tačke, navodnici i veliko slovo, a tako smo i učili u SFRJ u kojoj ništa nije bilo dobro, ali smo, ipak, nešto i naučili.
Mnogi naši javni medijski servisi, to jest njihovi zaposleni, jednostavno ne stavljaju navodnike. Ili ne znaju da treba, ili pojednostavljuju stvari. Mislim da su to počeli da rade novinari još pre nekoliko decenija pripremajući novinske članke za štampu, da bi pojednostavili, to jest skratili, naslove članaka …
Ni sa kim ili sa nikim?
Pošto “niko” ne postoji, pogrešno je da kažemo “sa nikim”, već je pravilno “ni sa kim”.
- kategorije: Nedoumice (Jug)