Klasična priča

Ponavljanje istorije, sukobi Stefana Nemanje sa braćom i bogumilima.

Osnovna tema „Klasične priče“ je da u svetskim sukobima skoro uvek prolazimo kroz slične etape: kroz ponavljanje istorije. Kao da imamo određeni model ponašanja. Specifično ponašanja je karakteristično i za mnoge druge narode. Englezi su organizatori, a Nemci su izazivači svetskih ratova, u koje se Amerikanci uključuju nekako na kraju, da prisvoje tuđe uspehe. Rusi su narod koji se teško pokreće, ali se posle ne zaustavlja lako. Mnogi “bezlični” narodi se, na početku svake velike svetske krize, nalaze na pogrešnoj strani, a posle pređu na pobedničku stranu.

Kada je naš narod u pitanju, etape modela ponašanja su suprotstavljanje aktuelnom svetskom osvajaču, žrtvovanje naroda i, na kraju, dobijanje nagrade – moralne i materijalne satisfakcije za sve što smo pretrpeli.

Suprotstavljanje aktuelnom svetskom osvajaču

Ratovanja sa velikim svetskim imperijama su nam dobro poznata, tako da se nisam upuštao u detaljnu analizu naše istorije, već poznate događaje iz prošlosti koristim da bih opisao model ponašanja našeg naroda.

Žrtvovanje naroda

Bez obzira da li je naš vladar monarh ili predsednik, on ne pita da li ovaj narod može nešto da uradi, ili ne. Žrtvovanje naroda od strane vladara je, na primer, prelaz preko Albanije u Velikom ratu, prelaz preko Igmana u Drugom svetskom ratu i još mnogo drugih primera. S druge strane, naš narod kao da je uvek spreman da se sâm žrtvuje, kao da je uvek spreman na nadčovečanske napore u ratovima.

Nagrada

Nagrade za učinjeno su, na primer, stvaranje novih država posle dva svetska rata. U oba slučaja je srpski narod bio ponesen novim, naprednim idejama, kao što su jugoslovenstvo i bratstvo i jedinstvo, te ih je delio sa drugim narodima. Države su, u odnosu na prethodne, bile napredne i dobre, mada su, naravno, mogle da budu i mnogo bolje. Nagrada je takođe da je samoupravni socijalizam bio mnogo bolje društveno uređenje od centralističkog, istočnoevropskog socijalizma … Nadam se da će izgradnja autoputeva i beogradskog metroa, gasovoda i naftovoda, dovesti do novog privlačenja stranog kapitala i do vidnog poboljšanja standarda u našoj zemlji, što će svakako predstavljati satisfakciju za nedaće pretrpljene poslednjih decenija, posebno poslednje decenije XX veka … Mističniji deo nagrade je u “Mističnoj priči” …

Sukobi Stefana Nemanje sa braćom i bogumilima

Kroz čitavu „Klasičnu priču“ provlačim poznatu srpsku neslogu. Jedina mistična stvar u ovoj priči, odnosi se na sâm početak stvaranja samostalne srednjovekovne srpske države i Stefana Nemanju: da li je Stefan Nemanja, sukobom sa svojom braćom i, posebno, sukobom sa bogumilima, izazvao nekakvo prokletstvo našeg naroda? Mnogi autori koji se bave takozvanim alternativnim znanjima, tvrde da jeste, tako da u ovoj priči pišem o srpskoj neslozi, tj. prokletstvu bratoubilaštva i o prokletstvu zbog sukoba sa bogumilima. Nemanja je otprilike jednu trećinu bogumila ubio, drugu proterao, treću preobratio u verskom smislu tj. prekrstio … To kao da je predodredilo sudbinu i stradanje našeg naroda u potonjim vekovima i, posebno, u XX veku. Prokletstvo shvatam u hrišćanskom smislu – u smislu činjenja greha i dugotrajnog ispaštanja zbog počinjenog. Bavim se i razrešavanjem prokletstva (bolje reći početkom razrešavanja), kako u ovoj priči, tako i u „Mističnoj priči“ …

Studenica i Hilandar

U ovoj priči pišem i o Svetoj Gori i Hilandaru. Sâm Stefan Nemanja kao da je građenjem bogomolja hteo da ublaži svoje zemaljske grehe. Obnovio je mnoge crkve, podigao manastir Studenicu i neke druge manastire, a pred kraj života, zajedno sa sinom monahom Svetim Savom, na Svetoj Gori je izgradio Hilandar …

“Kazivanja o Stefanu Nemanji”

U „Klasičnoj priči“ na par mesta citiram delove iz izuzetne knjige “Kazivanja o Stefanu Nemanji” Miroslava Nastasijevića: … Poglavlje sam započeo, a i završiću ga, Grkom Teodorom, verovatno prvim strancem koji je zavoleo ovaj narod: „U tom trenutku, Teodor je prvi put osetio kako se u njemu konačno gasi otac Grk a vlast preuzima majka Srpkinja, i zapitao se šta će još morati da pretrpi zemlja koju je prihvatio kao svoju … “